Blog

Giht je kralj bolesti i bolest kraljeva. Koji je smisao ove igre reči?

Priča o bolesti zvanoj giht se proteže kroz istoriju čovečanstva. Tako su uratni kamenci identifikovani u egipatskim mumijama starim 7000 godina a i u bibliji se mogu prepoznati opisi ove bolesti. Kroz istoriju brojni poznati lekari su opisivali manifestacije ove bolesti: Hipokrat, Galen, Areteus iz Kapadokije, Sidenhajm, Harvej i Žaro. Njihovi opisi su veoma upečatljivi a većina njih su i sami bolovali od gihta. Medjutim pored lekara od ove bolesti su bolovali i mnogi slavni ljudi kao što su Henri 8, Luter, Harvej i Darvin. I zato nije ni čudo što je giht označen kao bolest kraljeva i slavnih ljudi. Tome se danas na osnovu epidemioloških podataka može dodati i spoznaja da od gihta veoma često boluju ljudi sa visokim stepenom inteligencije. Poznati su tzv. aforizmi oca savremene medicine Hipokrat u kojima se navodi da:

• evnusi ne obolevaju od gihta i ne ćelave
• žene ne dobijaju giht pre menopauze
• mladi ljudi ne obolevaju od gihta pre puberteta

Ako je giht bolest bogatih i slavnih zašto se označava i kao kralj bolesti?

Opis akutnog napada gihta engleskog lekara Sidenhajma iz 17. veka koji je 34 godine bolovao od ove bolesti govori jasno o tome. “ Početkom februara bez ikakve najave bolest je podivljala. Oko dva sata po ponoći me probudio jak bol u velikom palcu stopala koji se širio ka peti i skočnom zglobu. Oseća sam kao da mi neko čupa palac stopala. Potom sam osetio groznicu i treskavicu. Bol je bivao sve intenzivniji a sa njim je rasla i moja telesna temperatura. Sve jače sam imao osećaj rastezanja i cepanja  ligamenata stopala. Bol je postajao noćna mora tako da mi je i čaršav kojim sam bio pokriven bio pretežak“. Nema sumnje da je bol u akutnom napadu gihta medju najačim koji se opisuje  u medicini uopšte.

Šta je giht?

Giht je verovatno najbolnije reumatično oboljenje koje se odlikuje pojavom artritisa (upale zgloba) najčešće na tzv. „tipičnom mestu“ (zglob korena palca stopala) zbog taloženja kristala soli mokraćne kiseline. Spada u u grupu kristalnih sinovitisa (upala zglobova zbog taloženja kristala različitih soli). U narodu je poznat pod imenom podagra, ulozi ili gutta (kap).

Kako i zašto nastaje mokraćna kiselina u organizmu?

Mokraćna kiselina nema nikakvu fiziološku funkciju u organizmu i  krajnji je produkt metabolizma nukleoproteina koji su osnovni sastojci jedara naših ćelija. Oni se procesima hidrolize cepaju na na proteine i nukleinsku kiselinu. Ona u daljim procesima hidrolize daje purinske baze koje su izvor mokraćne kiseline. Nukleoproteini se i svakodnevno unose hranom pa i oni ulaze u ovaj ciklus. Odnos izmedju unutrašnjih i spolja unetih nukleoproteina je 5 prema 1 a dnevno se u organizmu stvori oko 600 mg mokraćne kiseline. Tri četvrtine stvorene mokraćne kiseline se izluči preko bubrega. U krvi se  normalno nalazi izmedju 150 i 420 mikro mola na litar (oko 3 mg) što je dvestoti deo količine koja se stvori u toku dana. Interesantno je napomenuti da je giht privilegija čoveka kao vrste jer recimo sisari poseduju enzim urikazu koja razlaže mokraćnu kiselinu do potpuno rasvorljivih supstanci vode i ugljen dioksida koje se lako elimunišu iz organizma.

Koliko je česta pojava gihta?

Oko 5% pacijenata u ordinacijama lekara opšte prakse su oni sa gihtom najčešće u zrelim životnim godinama. Još je Hipokrat primetio da se bolest značajno češće javlja u muškaraca a podaci iz Framingamske studije govore da se na 1000 ljudi ispoljava u 28 osoba muškog odnosno  4 ženskog pola. Medjutim realno prisustvo bolesti u populaciji nije lako proceniti delom zbog periodične pojave a delom  zbog uticaja  spoljnih faktora.

Koje su najvažnije manifestacije ove bolesti?

To su:

• asimptomatska hiperurikemija
• akutni urični artritis
• intervalni ili interkritički giht sa recidivima artritisa
• hronični tofaceozni giht
• bubrežne komplikacije hronične hiperurikemije
• urolitijaza
• nefropatija

Kakav je značaj hiperurikemije u gihtu?

Osnovni biohumoralni poremećaj koji prouzrokuje giht je hiperurikemija i označava višak mokraćne kiseline kako u krvi tako i drugim telesnim tečnostima . Predhodnje napomenuto da je vrednost gornje granice mokraćne kiseline u krvi 420 µmol/l što se odnosi na muškarce. U žena je ova vrednost niža i iznosi360 µmol/l. Već pri koncentraciji mokraćne kiseline od 408µmol/l može doći do kristalizacije mokraćne kiseline. U akutnom napadu gihta se ne mora uvek registrovati povišenakoncentracija mokraćne kiseline u krvi, ali neosporna je činjenica da se giht isključivo javlja u onih koji imaju ili su imali povišenu koncentraciju mokraćne kiseline u krvi. Hiperurikemiju u krvi bez manifestacija gihta treba pratiti.

U kojim okolnostima se može javiti akutni napad gihta – upala zgloba?

Akutni napad gihta uglavnom dešava noću posle obilnog obroka zalivenog dobrom kapljicom. U većine bolesnika se po pravilu ispoljava na tipičnom mestu – korenu palca stopala i karakteriše ga nepodnošljiv bol. Često celo stopalo može biti crveno i otečeno pa nije čudo što pacijenti prvo posećuju ortopeda koji im zbog sumnje nainfekciju imobiliše stopalo uz antibiotike. Međutim, s obzirom da se bol ne stišava pacijenti posećuju reumatologa i dijagnoza je vrlo brzo tu a potom i terapija. Akutni napad gihta se često ispoljava i posle povrede, hiruške intervencije, u toku striktne dijete, posle uzimanja nekih lekova i pri niskim temperaturama.

Šta se dežava sa pacijentom kada akutni napad gihta prestane?

U zavisnosti od nekih okolnosti (navika u ishrani, pridruženih bolesti i lekova koje uzima) napadi gihtamogu biti sasvim retki ili se javljati često sa formiranjem tofa.

Šta označavaju tofi?

Karakteristična pojava koja daje obeležje ovoj bolesti su gihtični tofi . Pojavljuju se u oko 50% obolelih i predstavljaju depozite mokraćne kiselineu tkivima. Najčešće se nalaze u zglobovima, hrskavici, na krajevima kostiju i potkožnom tkivu a tipična mesta njihove pojave su heliks ušne školjke, lakat (olekranon ulne) i Ahilova tetiva. Njihovo prisustvo ukazuje na višegodišnju i najčešće nepravilno lečenu bolest.

Da li giht oštećuje unutrašnje organe?

Tokm bolesti mogu biti zahvaćeno i više zglobova (poliartikularni oblik gihta).Medjutim najvažnija visceralna manifestacija bolesti je oštećenje bubrega bilo u formi prisustva uratnih kamenaca u mokraćnim putevima bilo u formi hronične uratne nefropatije. Nekada se hronična uratna nefropatija završavala oštećenjem bubrežne funkcije pa čak i dijalizom pacijenta. Hroničnu uratnu nefropatiju izazivaju pojačano izlučivanje mokraćne kiseline, smanjena količina urina i nizak pH urina.

Kako se postavlja dijagnoza gihta?

Na giht se sa veoma velikom verovatnoćom može posumnjati u slučaju pojave artritisa na „tipičnom mestu“ – koren palca stopala, hiperurikemije i porodične sklonosti za ovu bolest. Medjutim, tačna dijagnoza se jedino može postaviti na osnovu nalaza igličastih kristala urata u zglobnoj tečnosti.

Kristali mokraćne kiseline viđeni polarizacionim mikroskopom

Koji su to patološka stanja koja se mogu javiti sa gihtom a treba ih lečiti?

Povišen arterijski krvni pritisak, intolerancija glukoze, dislipidemija i prekomerna telesna težina su često prisutni u bolesnika sa gihtom. U vezi stim akutni napad gihta se može ispoljiti u onih koji uzimaju male doze aspirina i lekove za izmokravanje naravno ako imaju sklonost prema ovoj bolesti. Giht se može ispoljiti i u nekim oboljenjima gde je pojačana proizvodnja mokraćne kiseline posledica ili same bolesti po sebi ili primenjene terapije (neke bolesti krvi i maligne bolesti).

Kako se leči giht?

U osobe sa prvi put ispoljenim akutnim napadom gihta najvažnije otkloniti bol kao najneprijatniji znak zapaljenja zgloba. U tu svrhu možemo primeniti tzv. nesteroidne antiinflamatorne lekove (etorikoksib, ibuprofen, dikofenak, meloksikam itd.) u maksimalnim dozama i što kraćem vremenskom periodu ili što je često svrsishodnije glikokortikoide u kratkom vremenskom periodu. Činjenica je da se danas ređe primenjuje lek koji je godinama važio kao najbolje sredstvo u akutnom napadu gihta a to je kolhicin. Po smirivanju akutnog napada treba sprečiti nove napade bolesti. U tu svrhu se preporučuje tzv. hipopurinska dijeta. Treba izbegavati crvena mesa, iznutrice, plavu ribu i prekomerno unošenje alkoholnih pića ( prevashodno piva i crvenog vina). Treba dovoljno unositi tečnost – oko 2 litra dnevno i dosta voća i povrća. Cilj ovakvog načina ishrane je da se koncentracija mokraćne kiseline u krvi održava u granicama normalnih vrednosti. U okolnostima kada se dijetom ne mogu sprečiti napadi gihta odlučujemo se za uvodjenje u terapiju lekova koji blokiraju stvaranje mokraćne kiseline a to su stariji lek alopurinol i noviji adenurik. Cilj primene ovih lekova je koncentracije mokraćne kiseline u krvi niža od 360 µmol/l. U svakom slučaju ove lekove treba uzimati pod kontrolom lekara.