Blog

Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je najčešća metabolička bolest kostiju koju odlikuje smanjena čvrstina kostiju (masa i kvalitet) što ih čini podložnim prelomima. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije ako je mineralna koštana gustina merena na aparatu koji se naziva osteodenzitometar manja za 2.5 ili više standardnih devijacija u odnosu na prosečnu mineralnu koštanu gustinu mladih osoba radi se o osteoporozi.

Koliko je osteoporoza česta?

U svetu danas od osteoporoze boluje više od 200 miliona ljudi a procenjuje je se da će zbog starenja ljudske populacije u narednim godinama ovaj broj biti značajno uvećan. Činjenica ja i da svaka druga žena i svaki peti muškarac tokom života zadobiju prelom kostiju zbog osteoporoze.

Kako nastaje osteoporoza?

Najveća mineralna gustina kostiju se dostiže oko 25. godine života a potom se do 50. godine života smanjuje za 0.5-1% godišnje. Posle menopauze gubitak mineralne koštane gustine ili koštane mase može iznositi do 10% godišnje posebno u prvim godinama menopauze. Kod osoba starijih od 70 godina zbog slabijeg stvaranja vitamina D nastaje senilna osteoporoza.

Nasledje je najvažniji faktor koji utiče na našu mineralnu koštanu gustinu i kvalitet naših kostiju. Medjutim postoje i odredjeni činioci na koje možemo da utičemo a vezani su za pojavu osteoporoze.

Koji su to činioci?

Svakako je najvažnija pravilna ishrana  kojom će se obezbediti dovoljan unos kalcijuma i vitamina D još od detinjstva. Veoma je važna i svakodnevna fizička aktivnost. Na smanjenje koštane mase utiču i pušenje, prekomerno konzumiranje alkoholnih pića i kafe.

Da li to znači da se osteoporoza može sprečiti?

Da. Pravilnom ishranom i redovnim vežbanjem, izbegavanjem pušenja, alkoholnih pića i kafe mladi će omogućiti da njihove kosti dostignu maksimalnu, mineralnu koštanu gustinu odredjenu nasledjem.

Da li neke bolesti i lekovi mogu izazvati osteoporozu?

            Da. To su pre svega oboljenja štitaste i paraštitastih žlezda, zatim neke bolesti organa za varenje, reumatoidni artritis i neke neuropsihijatrijske bolesti. Od lekova su na prvom mestu glukokortikoidi, a zatim lekovi protiv depresije i epilepsije.

Kako se osteoporoza prepoznaje?

Važno je istaći da pacijent nema tegobe dok se ne desi prelom kostiju koji može nastati i pri uobičajnim životnim aktivnostima. Najčešći su prelomi pršljenskih tela kičmenog stuba, vrata butne kosti i kostiju podlaktice u predelu ručnog zgloba.  Oni  mogu dovesti do trajne invalidnosti i bitnog umanjenja kvaliteta života, naročito prelomi kuka. Čak jedna petina osoba umire u prvoj godini posle preloma kuka a većina ostalih zahteva dugotrajnu zdravstvenu i socijalnu pomoć. Zbog toga je važno na vreme utvrditi smanjenje mineralne koštane gustine. Klasičnom radiografijom se osteoporoza prepoznaje tek kada je došlo do gubitka  25-40%  koštane mase.

Najpreciznija metoda merenja mineralne koštane gustine je osteodenzitometrija  X zracima dvostruke energije, tzv. DXA. I definicijaosteoporoze koju je usvojila  Svetska zdravstvena organizacija se odnosi na mineralnu koštanu gustinu merenu ovom metodom.

Naravno da je uvek neophodno ispitati moguće sekundarne uzroke osteoporoze.

Koji se delovi skeleta snimaju i da li je potrebna  priprema za pregled?

            Merenje mineralne koštane gustine se ovom metodom rutinski vrši na lumbalnoj kičmi i kuku. Nije potrebna posebna priprema za pregled. Samo snimanje traje oko 5 minuta a doza zračenja je zanemarljiva.

Ko upućuje pacijenta na osteodenzitometriju?

To svakako treba da bude lekar. Preporuka je da se osteodenzitometrija uradi ženama starijim od 65 godina, ženama u menopauzi koje imaju najmanje 1 faktor rizika za nastanak osteoporoze, svakoj ženi sa spontanim prelomom kosti, osobama koje su se smanjile u visinu za najmanje 2.5 cm, ako je na osnovu klasične radiografije postavljena sumnja da se radi o osteoporozi i osobama koje duže vremena uzimaju lekove glikokortikoide.

Šta kada se utvrdi da pacijent ima osteoporozu?

           Neophodna je procena rizika od preloma i otpočinjanje terapije čiji je cilj da se oni spreče. Najvažniji faktori rizika za prelom su: starost,, prethodne frakture, glukokortikoidna terapija, porodična anamneza za frakturu kuka, niska telesna težina pušenje, prekomeran unos alkohola, reumatoidni artritis, sekundarna osteoporoza i padovi.

Lečenje treba da je prilagodjeno pacijentu. Izbor lekova treba prepustiti lekaru. Dovoljan unos kalcijuma i vitamina D i redovna fizička aktivnost su osnov prevencije i lečenja osteoporoze. Većina današnjih lekova utiče na smanjenje razgradnje kosti a samo neki pojačavaju nastajanje nove kosti.

Koji su lekovi zlatni standard u lečenju osteoporoze?

To su svakako bisfosfonati. Oni značajno usporavaju razgradnju kosti i omogućuju porast koštane mase. U ovu grupu lekova spadaju alendronat koji se može uzimati dnevno ili jednom nedeljno, ibandronat koji se dozira jednom mesečno ili tromesečno kao intravenska injekcija i zoledronska kiselina čija primena jednom godišnje omogućuje najvišu sigurnost u efektu terapije. Svakako bisfosfonati se primenjuju uz preparate prirodnog vitamina D (1000 i.j. dnevno) i kalcijuma (1 gr. dnevno) poželjno unetog hranom. Dužina primene nije striktno odredjena ali za dobar efekat treba  3 -5 godina. U poslednjih nekoliko godina veoma je aktuelan i lek denosumab – monoklonsko antitelo koje blokira razvoj osteoklasta ćelija koje razgradjuju kost. Za najteže oblike osteoporoze sa prelomima preporučuje se teriparatid – lek koji pretežno ili isključivo izgradjuje kosti.

Kako se prate efekti lečenja?

Svaki porast koštane gustine za 5-8% smanjuje rizik od frakture za oko 50%. Imajući u vidu efekte lekova koji su danas na raspolaganju kao i tehničke karakteristike denzitometra koštanu gustinu treba kontrolisati posle najmanje godinu dana lečenja.